Intervju Predsednika opština Svilajnac Predraga Milanovića

Objavljeno: 27/12/2012

Svilajnac, nekada nerazvijena opština, danas je jedna od najatraktivnijih lokacija za investiranje u Srbiji, u kojoj već posluje pet velikih stranih kompanija, građani su sve zadovoljniji kvalitetom života. Prošla godina je za Svilajnac bila veolma uspešna au 2013. očekuje se još novih velikih projekata i rezultata, najavljuje u svom intervjuu Predrag Milanović, predsednik opštine Svilajnac.

Novom Uredbom Vlade Srbije o utvrđivanju jedinstvene liste regiona i jedinica lokalne samouprave Svilajnac je izašao iz grupe nerazvijenih opština i ušao u treću grupu po razvijenosti. Kako ste uspeli da od Svilajnca napravite ovo što je danas, opština za koju retko ko nije čuo, koja je značajno razvila svoju privredu i u kojoj ljudi žele da žive?

Jako smo se borili  da izađemo iz  grupe nerazvijenih opština i u tome smo uspeli što je  i potvrđeno novom Uredbom Vlade Srbije. Pre četiri i po godine smo na mestu gde sada rade fabrike i gde se razvija naša industrijska zona imali samo jednu njivu. U međuvremenu smo ogromna sredstva uložili u infrastrukturu i poboljšanje privrednih kapaciteta opštine. Prvo smo uradili plansku dokumentaciju da možemo da izdajemo regularno građevinske dozvole. Zatim je urađena kompletna infrastruktura, zemljište je isparcelisano i aktivno se radilo na dovođenju stranih investitora i promociji naših privrednih potencijala. Rezultate tog napornog rada imamo danas u vidu pet stranih kompanija i više domaćih koje uspešno posluju u Svilajncu.

Najveća i najpoznatija kompanija koja u Svilajncu ima svoju fabriku je japanski Panasonic. Kako je došlo do te saradnje?

Panasonic je veliki brend Japana koji veoma pažljivo bira gde će ulagati i poslovati u celom svetu. Mi smo i kao opština, ali i cela država bili na velikom ispitu jer je trebalo obezbediti uslove, infrastrukturu, radnu snagu i tako privući i zadržati jednu svetsku kompaniju. Opština Svilajnac je tu imala veoma značajnu ulogu, da pokažemo da smo teritorija sposobna za velika ulaganja. Tri godine je Panasonic tražio lokaciju u Srbiji, i bili su skeptični. Na kraju su zakupili halu koju je izgradila jedna nemačka firma i napravili ugovor sa Nemcima. Nedavno su i zvanično kupili fabriku, a imaju u planu i da povećaju proizvodne kapacitete u narednim godinama. Imali su rok od dve godine da uspostave proizvodnju i da lokalne stanovnike obuče za rad po svetskim standardima. Najvažnije je bilo da Japanci vide da i Srbija ima sposobnu radnu snagu u visokim tehnologijama i da im se obezbede uslovi za proizvodnju po njihovim zahtevima i standardima. Mi smo obezbedili električnu energiju, gas i prevoz, putnu infrastrukturu i zadovoljili sve njihove uslove. Slobodno možemo da kažemo da poslujemo po japanskim standardima koji su poznati kao vrlo strogi i visoki, ali, eto, mogući su i u Srbiji. Naši ljudi koji tamo rade, a ima ih oko 250, su prezadovoljni. Osim Svilajnčana, u fabrici radi jedan Japanac i nekoliko stranaca. Želim i da naglasim da Panasonic do sad nije uzimao državne subvencije, bilo im je samo važno da uspeju da jednu tako složenu proizvodnju integrišu u Svilajncu, što znači da nisu došli zbog nekih finansijskih olakšica već zato što ovde imaju sve potrebne kapacitete. Time su opština Svilajnac i država Srbija položile ispit. Ova velika investicija za sobom je povukla i druge. Panasonic je zadovoljan  uslovima i proizvodnjom i bitno utiče na stvaranje pozitivne investicione klime i za neke buduće svetske investitore.

U Svilajncu trenutno posluje pet stranih kompanija. Nedavno je fabriku za proizvodnju betonskih pragova za šine otvorio i austrijski PORR. Kako te  kompanije posluju na teritoriji Svilajnca?

PORR je prva investicija u oblasti građevine. Kad jedna takva kompanija počne da gradi fabriku to znači da će možda graditi i drugu i treću. Ova investicija je veoma važna i za Železnice Srbije, jer ukazuje na to da će se ovde graditi pruge i da oni nisu tu slučajno. PORR radi sa najsavremenijim mašinama za proizvodnju, obezbedili su kompletnu mehanizaciju i zaposlili preko 30 radnika u prvoj fazi. Taj broj će se povećati kako se bude povećavala i prozvodnja.

 Treća strana kompanija je švajcarsko−holandska firma Tri Stan Fresh, koja se bavi preradom povrća. Glavni proizvod su im krastavci, koji postaju poznati u svetu, a proizvode se u Svilajncu. Tu je i izraelska kompanija Green Only, koja proizvodi  začinsko bilje i specijalizovana je za salate. Ceo program je izvozni, a značajna stvar je da su doneli ovde jednu novu tehnologiju. Pokazali su da na malom zemljištu uz ogromnu praksu i veliko znanje može da se napravi proizvod koji se prodaje svuda u svetu. Peta je italijanska firma Conti 3, koja je dobavljač Fijata i proizvodi ambalaže za delove za automobilsku industriju. Ova kompanija zapošljava preko 80 radnika i takođe planira da u narednom periodu proširi proizvodnju. Naglasio bih i značaj domaćih preduzetnika. Veliki broj malih i srednjih preduzeća veoma uspešno posluju u Svilajncu i doprinose našem privrednom razvoju.

Izjavili ste da rukovodstvo opštine Svilajnac konstantno radi na pregovorima sa investitorima i na poboljšanju uslova za poslovanje u inustrijskoj zoni Svilajnac. Očekujete li skoro nove investitore?

U ovom trenutku pregovaramo sa još četiri strana investitora, iz Amerike, Austrije, Francuske i Nemačke. Pri kraju su pregovori sa jednom francuskom firmom o gradnji solarnog parka u Svilajncu. Imamo radnu industrijsku zonu u kojoj je Panasonic, a radimo i na jednoj novoj industrijskoj zoni koja bi se bavila obnovljivim izvorima energije, kao što su postrojenje na bio−gas, reciklažno dvorište itd. Pregovaramo i sa jednom nemačkom kompanijom koja se bavi sakupljanjem i preradom otpadnog ulja. Prva faza bi nam bila organizovanje sakupljanja otpadnog ulja u Srbiji, a druga izgradnja rafinerije za njegovu preradu. Na ovom projektu aktivno radimo i trudimo se da pratimo svetske trendove u novim tehnologijama i da se ozbiljno posvetimo ekološkim aspektima i zaštiti životne sredine. Imamo i potencijalnog austrijskog investitora za izgradnju novog hotela u Svilajncu i to bi bila jako pozitivna stvar s obzirom da Svilajnac posećuje sve veći broj ljudi iz zemlje i inostranstva.

zemlja partner - japan

Koliko opština ima pomoći od države u dovođenju investitora?

Država bi trebalo da promeni neke propise kako bismo mi, lokalni predsednici opština mogli da radimo uspešnije. Uredba Vlade po kojoj investitori dobijaju podsticajna sredstva zavisno od opštine trebalo bi da se promeni tako da ulagači dobijaju sredstva u odnosu na granu kojom se bave. Mora da postoji tržišna utakmica. Jer ogroman novac je opština Svilajnac investirala ne samo u infrastrukturu, već i u posete potencijalnim investitorima, poslovna putovanja i reklamiranje i marketing. A onda se donese Uredba u kojoj se potencijalnom investitoru kaže da ako ode na jedno mesto u Srbiji dobiće podsticajna sredstva, a ako ode na drugo neće. Mi uspevamo da radimo i pod tim uslovima, ali jako je teško.

Svilajnac je nedavno dobio i slobodnu carinsku zonu. Kako to funkcioniše i koliko je to važno za investicionu klimu?

Odlukom Vlade, Svilajnac sad ima slobodnu carinsku zonu. Očekuje nas tehničko opremanje zone. Prvi klijent biće baš Panasonic. Međutim kad smo mi formirali slobodnu zonu, važila su jedna pravila, a sad važe druga. I sad kad smo mi već obišli razne zemlje, razgovarali s investitorima i dogovorili se, treba da im kažemo da to više ne važi. To je veliki problem. Vlada treba da napravi jasna pravila igre i da ne favorizuje nikoga, a onda će sposobniji predsednici opština da se bave time bolje od drugih. I ta pravila ne smeju da se menjaju najmanje 10 godina, bez obzira da li se menja vlast, zato što ona moraju da budu temelj i da investitorima pruže sigurnost. Mi smo naše prioritete uložili u industriju i na privlačenje investitora, pokazali smo izuzetan uspeh i snalažljivost u tome i sad dolazimo u situaciju da budemo kažnjeni zbog toga.

Kakvi su Vam planovi za narednu godinu i koji su dalji koraci u razvoju Svilajnca?

Imamo ambiciju da probamo da na osnovu Panasonic-a, napravimo industrijsku zonu koja bi bila prevashodno okrenuta japanskim investitorima. Najbolji primer nam je Nemačka, gde u okolini Dizeldorfa živi i radi 40.000 Japanaca. Oni su od Nemačke tražili da njihove kompanije budu koncentrisane u jednoj zoni. I jedna kompanija povlači za sobom drugu. Tamo imaju sve, od škola, restorana, frizera i sve rade Japanci. Nama jedini problem može biti što smo malo mesto koje ne može da isporuči taj broj radnika koji njihove kompanije traže, ali radimo i na rešavanju tog problema. Pre svega razvijamo i sprovodimo strategiju povratka mladih i obrazovanih ljudi u Svilajnac nakon školovanja negde sa strane i za sada ona pokazuje odlične rezultate.

Opština Svilajnac sve više razvija i svoje turističke potencijale. Može li se Svilajnac razviti u popularno turističko mesto?

U ovom trenutku ima oko 30 stranih inženjera koji žive u ovom gradu. To znači da moramo imati pozorište, sportske terene, bazen, staze za rekreaciju, ugostiteljstvo na visokom nivou. Nama je cilj da ljudi koji rade ovde tu i žive i na sve načine doprinose razvoju grada. Dosta sredstava smo uložili kako bismo povećali kvalitet života. Rekonstruisali smo neke ulice, bulevare, napravili novi centar za kulturu, obogatili društvene aktivnosti i kulturne sadržaje, sagradili sportske terene... I pored toga značajno je to što smo uspeli da uđemo u grupu gradova kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac napravivši jedan naučno-turistički objekat – Prirodnjački centar Svilajnac. To je najveći projekat iz oblasti nauke u Srbiji, a po svom koceptu i jedini na čitavom Balkanu. Ovaj projekat, na koji smo vrlo ponosni, predstavlja nacionalni edukativni centar i turistički potencijal. Očekujemo od 150 do 200 hiljada poseta godišnje i da Prirodnjački centar Svilajnac zajedno sa zabavnim dino-parkom na otvorenom turistički oživi grad.

Jedna od najrazvijenijih privrednih grana u Svilajncu je poljoprivreda. Opština Svilajnac i u ovoj oblasti  funkcioniše drugačije od drugih opština, a nedavno je proglašena i za Regionalnog lidera u organskoj proizvodnji u poljoprivredi. Kako kod vas to funkcioniše?

U Svilajncu je pre tri godine otvoren Fakultet ekološke poljoprivrede, sledeće godine izlazi prva generacija inženjera za organsku proizvodnju hrane. Svilajnac ima i poljoprivrednu školu sa dva internata, jednu od najboljih i najpoznatijih u Srbiji. Hoćemo da prozvodimo ekološki bezbednu hranu. Ekološka poljoprivreda podrazumeva zadržavanje plodnosti zemljišta, isključivanje i smanjivanje zagađivanja životne sredine, održavanje dostignutog stepena proizvodnje i poboljšanje zdravlja i života ljudi. Zasniva se na konceptu održivog poljoprivrednog i ruralnog razvoja i obuhvata upravljanje, korišćenje i očuvanje prirodnih resursa u cilju postizanja kontinuiranog zadovoljenja potreba sadašnjih i budućih generacija. Opština Svilajnac ima ogromne poljopivredne kapacitete, veoma plodno zemljište i razvijeno stočarstvo. Nekoliko puta bili smo apsolutni šampioni u stočarstvu na čuvenom Novosadskom poljoprivrednom sajmu.

Koliko Vam je teško da obavljate svoj posao?

Tteško je jer je ovo malo mesto i moje radno vreme traje 24 sata. Trudim se da budem u stalnom kontaktu sa ljudima i da rešavam što više različitih problema. Stalno osluškujem šta su njihove želje i potrebe i trudim se maksimalno da im to i obezbedimo. Inače nije toliko teško kad rad daje rezultate. Ovde je pre četiri godine bilo bezizlazno stanje, a sad smo na putu da postanemo razvijena opština i to niko ne može da spori iako je bilo trenutaka kada se u to sumnjalo. Najteže je bilo pripremiti uslove i teren za ovaj put kojim mi sad idemo, a to je put ubrzanog privrednog, ali svakog drugog, rasta i razvoja.